Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić demantovao je navode da je ruska vojna jedinica Wagner prisutna u Srbiji. Vučić je osudio i oglas paravojne ruske grupe Wagner za prijavu dobrovoljaca, objavljen na Russia Today Balkanu.
Vaspitavanje
– Što to radite Srbiji, što zovete nekog iz Srbije kada znate da je to u suprotnosti sa našim zakonima, upitao je Vučić poručivši “ruskim prijateljima” da to nije fer prema nekome ko strada “zbog toga što nije kaznio Čajkovskog, Dostojevskog i Tolstoja”.
Izvršni direktor Savjeta za strateške politike iz Beograda Nikola Lunić u izjavi za naš list ističe da je “plaćenika uvek bilo u ratovima širom sveta, a biće ih i u budućnosti”.
– Njihova osnovna motivacija je finansijske prirode, ali ne treba zanemariti ni ideološke ili avanturističke razloge. Njihov odlazak na ratište ne predstavlja bezbednosni rizik, ali njihov povratak sasvim sigurno predstavlja. I to ne samo u regionalnom kontekstu već i na nacionalnom i ličnom nivou. Sa svojim stečenim znanjima i ratnim iskustvom, po povratku predstavljaju veoma atraktivan resurs za kriminalne skupine ili za terorističke organizacije. Zbog toga su mnoge zemlje, uključujući i Srbiju, to prepoznale i zakonodavno regulisale, tako da će se svi plaćenici suočiti sa pravnim posledicama. Međutim, problem se ni na taj način neće u potpunosti rešiti, jer ostaje da edukujemo i vaspitavamo mladost u celom regionu. Mnogi mediji objavljuju i analiziraju prisustvo ruske jedinice Wagner u Srbiji, ali predsednik Vučić je rekao istinu. U operativnom kontekstu, Wagner nije prisutan u Srbiji, niti su njihove aktivnosti registrovane. Međutim, ruska ratna propaganda je svojim agresivnim nastupom uspela da zainteresuje i region i svet za Wagner na Balkanu i tako diversifikuje interesovanje za sami rat što im je i cilj. Ruski državni mediji predstavljaju samo deo sveobuhvatnog hibridnog rata protiv Srbije i njenih interesa, a jedina greška Vlade Srbije što postulat slobode medija stavlja iznad destruktivnih posledica ratne propagande. Svi učesnici rata u Ukrajini moraju biti krivično procesuirani, a ruski državni mediji zatvoreni sve do okončanja rata, kaže Lunić.
Ističe i to da je mnogim medijima u svijetu fokus na ratu u Ukrajini, ali konsekventno i na svim posljedicama tog rata.
– Srbija još nije uvela sankcije Rusiji, jer nije smogla snage da postavi vrednosti kojima teži iznad emocija, a nacionalne interese iznad virtuelne neutralnosti. Iako smo deklarativno podržali suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, u ovakvim globalnim geopolitičkim okolnostima to nije dovoljno. Neutralnost u ovako brutalnom ratu može kroz prizmu neutralnih posmatrača izgledati kao podrška agresiji i okupaciji delova Ukrajine. Zato očekujem da će ceo region usaglasiti spoljnu politiku i harmonizovati je sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, što bi nas približilo poverenju kojem ovaj istorijom isfrustriran region teži, navodi Lunić.
Osvrćući se na posljednje incidente koji su se dogodili u Sarajevu, Bijeljini i Novom Sadu, kaže da “ne treba krivicu pripisati samo političkim vođama”.
Kriteriji
– Iako ni oni nisu abolirani, krivicu snose i mnoge medijske i javne ličnosti, a rekao bih i sportski uzori. Naime, u našem regionu je populizam postao vrednosni kriterijum po kojem se ocenjuju uspesi i cele karijere. Tako osuda sopstvenog nacionalizma i šovinizma ne donosi politički rejting, pa ga ne koriste ni političari režima niti oni iz opozicije. Nismo čuli nikad osudu navijačke frazeologije od najpopularnijih sportista sveta koji su sa naših prostora. Na taj način, niko od elite u bilo kojem društvu na Balkanu ne doprinosi regionalnoj multikulturalnosti, konfesionalnom bogatstvu i održivoj budućnosti. Oni su uglavnom preokupirani procentima rejtinga i ličnim interesima, a društvene interese opstanka mladosti, institucionalizma i vladavine prava prepuštaju kao obavezu “nekom drugom”, naglašava Lunić.
Konstatuje kako smo, nažalost, “na zapadnom Balkanu u deficitu sa takvim narativom, ali i sa respektabilnim ljudima iz različitih oblasti koji žele, smeju i mogu svojim narativom da menjaju stvarnost i kreiraju budućnost”.
