Najavljivan kao veliki govor u kome će predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštiti neke “strateške odluke Srbije”, obraćanje predsednika od subote ostavilo je među građanima krajnje konfuzan prikaz onoga što Srbija namerava da uradi. Preciznije, predsednik zvanično nije rekao ništa novo, ali jeste potvrdio neka ranija nagađanja i podgrejao strah građana Srbije oko Kosova, ali i odnosa prema Rusiji.
Alternativna stvarnost
U prevodu, napravio je Vučić još jednu pripremnu vežbu za neke teške i nimalo popularne poteze koje možda uskoro povlači. Prepričano i koncizno, evo šta predsednik kaže o ovim pitanjima:
”Na stolu imamo predlog Nemačke i Francuske za Kosovo koji predviđa da Priština postane članica UN-a bez formalnog priznanja Beograda. Srbija je spremna da razgovara, ali je članstvo Kosova u UN-u neprihvatljivo za nas. Međutim, već od 2. ili 3. novembra će početi procedura prijema Kosova u Savet Evrope. Ono što nosi sve klastere i sva poglavlja u pregovorima sa EU jeste situacija na Kosovom, i jeste usklađivanje naše sa spoljnom politikom EU. Po pitanju uvođenja sankcija Rusiji, Srbija će se rukovoditi svojim interesima i moram da naglasim da mi nikome ništa ne dugujemo”, kazao je predsednik targetirajući Hrvatsku kao nepouzdanog energetskog partnera u situaciji u kojoj bi i Srbiji bilo zabranjeno da uvozi rusku naftu. Najavio je partnerstvo sa Mađarskom uz ocene da bi Srbija svakako trebalo da prihvati novu realnost kada je reč o spoljnopolitičkim prilikama na planeti.
Evropski poslanik i autor izveštaja o novoj Strategiji proširenja Evropske unije Tonino Picula istog dana (8. septembar) komentariše Vučićevo obraćanje konstatujući da je od mnogih stvari koje je rekao Vučić “možda najznačajnija njegova izjava, koju treba zapamtiti, da će morati da procijeni da li je došlo vrijeme da se prihvati drugačija realnost”.
”Čini mi se da je on dugo živio u alternativnoj stvarnosti, pokušavajući da spoji nemoguće, a okolnosti su mu dugo išle u prilog. Sa promjenom koja je nastala na geopolitičkom planu poslije 24. veljače i ruske agresije na Ukrajinu mnogo toga se promijenilo i ubrzalo”, rekao je Picula naglašavajući da “predsjednik Srbije mora da pripremi srpsku javnost za mnoge nepopularne odluke koje mora da sprovede, a bit će u oštroj suprotnosti sa narativom koji prevladava od njegova dolaska na vlast, prije svega kada je riječ o Kosovu”.
”Bez obzira na to kako to tumači gospodin Vučić. Srbija je na nišanu jer moramo znati da dugi niz godina ima najnižu proceduru poštivanja zajedničke europske vanjske politike od svih zemalja kandidata i jedina je država u Europi pored Turske i Bjelorusije koja nije uvela sankcije Rusiji. Rekao bih da je možda kap koja je prelila to europsko i američko strpljenje bio potpisan memorandum o razumijevanju između dva ministra vanjskih poslova Selakovića i Lavrova u New Yorku. Rekao bih da je to neka vrsta karikaturalnog dogovora. Aleksandru Vučiću je strahovito smanjen manevarski prostor”, objasnio je on.
Sličnog su razmišljanja i ovdašnji analitičari dok odgonetaju šta je to tačno hteo da nam poruči predsednik kako o onome što se sada dešava, tako i o nadolazećim mesecima.
Tehnička Vlada
Novinar TV Nova S Željko Veljković podseća na to da i pored tolike minutaže posvećene Kosovu, građani ni u subotu nisu čuli šta je plan Beograda.
A mi znamo da u ovoj zemlji institucije funkcionišu, Vlada odlučuje o svemu, a predsednik se nikad ne meša”, ironično će Veljković aludirajući na činjenicu da upravo Vučić bira članove Vlade.
Podsetimo još jednom na to da Srbija i dalje nema Vladu i to posle izbora održanih 3. aprila ove godine, a da je to što je Vlada tehnička vrlo često opravdanje aktuelnoj vlasti za nečinjenje. Vlada po zakonskim rokovima mora biti formirana do početka novembra, a tada predsednik Srbije gubi jedan od ključnih argumenata pred evropskim partnerima zašto ne dela na određeni način.
