Evropska unija je u petak pozvala predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Albina Kurtija da dođu u Bruxelles kako bi razgovarali o pronalaženju “evropskog rešenja” za izlaz iz “najteže situacije na Kosovu od 2013. godine”, kako će se izraziti portparol Unije Peter Stano.
”Kada je reč o eskalirajućoj i kriznoj situaciji između Kosova i Srbije, mogu samo da naglasim da je angažovanje EU kao facilitatora dijaloga u toku i očekujemo evropsko ponašanje koje vodi ka evropskom rešenju. Pozvali smo predsednika Vučića i premijera Kurtija da dođu u Bruxelles na sastanak na visokom nivou i nadamo se da će se taj sastanak desiti vrlo brzo”, rekao je Stano, a tokom popodneva u petak ostaje nepoznato da li su dve strane prihvatile poziv.
Ozbiljan prijedlog
Ipak, ne treba sumnjati da će se ko oglušiti o poziv Bruxellesa, koji jasno podrazumeva sastanak pre 21. novembra, kada Priština počinje da naplaćuje kazne za automobile registrovane u Srbiji.
”Nadamo se da će uskoro moći da dođu, kako bismo mogli da razgovaramo o problemima, kao što je visoki predstavnik (Josep Borrell) rekao pre 21. novembra, a ne posle toga”, kaže Stano.
Upitan o navodima pojedinih prištinskih medija da je dogovor o tablicama već postignut, odnosno da je izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak poslao nacrt evropskog predloga rešenja u Beograd i Prištinu, Stano je rekao da EU ne komentariše spekulacije koje su, kako je istakao, kontraproduktivne.
Na isto pitanje u petak odgovara i premijerka Srbije Ana Brnabić, demantujući da je postignut ikakav sporazum.
”Albin Kurti priča da Briselski sporazum ne postoji. To su loši signali. Taj sporazum postoji i potpisano treba poštovati”, kaže ona, dodajući da očekuje “da razgovori koje EU i SAD imaju sa Prištinom urode plodom”.
U međuvremenu, šefica poslaničke grupe Samoopredeljenje u Skupštini Kosova Mimoza Kusari Ljilja kaže u petak da Evropski plan za odnose Kosova i Srbije, donedavno nazivan francusko-nemački plan, sadrži finalno rešenje, odnosno proces opšte normalizacije koji je podeljen u dve faze.
”Prva faza bavi se svim otvorenim pitanjima i unapređenjem međunarodne subjektivnosti Kosova, a ne sadrži recipročno priznavanje. Druga faza i dalje teži priznavanju i naravno punoj normalizaciji”, kazala je Kusari Ljilja na panel-diskusiji o novoj fazi u odnosima Kosova i Srbije, koju je organizovao Kosovski demokratski institut.
Navela je da “naravno da Kosovo o pitanju ovog predloga nije bilo indiferentno i premijer Kurti i zamenik Bisljimi su rekli da je to ozbiljan predlog, ali imaju rezerve i pravo da daju svoje komentare i oni su već dostavljeni”.
U ponedeljak, 21. novembra, trebalo bi da počne druga faza odluke Vlade Kosova o preregistraciji vozila, od kada bi se vlasnici vozila sa srpskim tablicama kažnjavali sa 150 evra.
Pojedini mediji objavili su ranije u petak da su se Beograd i Priština dogovorili da se odluka o preregistraciji vozila odgodi za deset meseci, što je Kancelarija za Kosovo i Metohiju oštro demantovala, navodeći da nikakav dogovor o tablicama niti povratku Srba u institucije nije postignut.
Predstavnici Srba sa Kosova napustili su 5. novembra sve kosovske institucije, zbog odluke Vlade Kosova o zameni srpskih registarskih tablica, a Srbi zaposleni u službama na severu Kosova napuštaju poslove da bi se poslanici Srpske liste vratili u parlament u četvrtak iz, kako kažu, “taktičkih razloga”.
Sankcije Rusiji
A kakva je trenutno i koliko efikasna spoljnopolitička strategija Srbije, vidi se i po tome što evroposlanici dodaju amandman kojim se traži zamrzavanje pretpristupnih fondova za Srbiju. O ovom predlogu izveštaja će se glasati u utorak, a poznato je da se u dokumentu državama članicama već preporučuje da se sa Srbijom ostvari dalji napredak u pregovorima samo ako se zemlja uskladi sa sankcijama Evropske unije Rusiji i ostvari vidljiv napredak u reformama.
