Za vlast je štednja struje prioritet: Sve javne službe dobile su dopis sa preporukama o štednji

3 min. čitanja

I dok evropske zemlje izdvajaju milijarde evra za subvencije najsiromašnijima, pre svega za plaćanje računa za struju i gas ove zime, Srbija po tradiciji, ne razmatra dodelu pomoći najugroženijima.

Kao i u vreme pandemije, pomoć će dobiti svi bez razlike na primanja s tim što je u konkretnom slučaju jasno da će najviše profitirati bogati. Naime, svi koji budu smanjili račune za struju za pet odsto više u odnosu na prošlu godinu dobiće popust na konačni iznos računa.

Pravila

Znajući da oni koji primaju minimalne plate, a takvih je 400.000 u Srbiji već štede, jasno je da će na popuste sigurno moći da računaju oni koji se trenutno bahate. A to sigurno nisu ljudi koji žive sa 400 evra mesečno.

Tek, štednja struje ove zime morala bi biti prioritet građana i privrede jer će država za uvoz električne energije tokom zime skrckati bezmalo 3,5 milijardi evra, što je apsolutni rekord.

Prostorije koje se zagrijavaju ili dogrijavaju mogu imati temperaturu najviše do 20 stepeni

Ipak, građanima se svakodnevno dele saveti kako da uštede struju, ali za njih nema nikakvih pravila ponašanja koja je kao obavezu zadala država dok se u svim javnim preduzećima i državnom sektoru valja pridržavati određenih pravila.

Naime, sve javne službe dobile su dopis sa preporukama o štednji u kojima se između ostalog navodi “da su svi dužni da obezbede da objekti, odnosno prostorije koje se zagrevaju ili dogrevaju imaju temperaturu najviše do 20 stepeni, sa izuzetkom bolnica, ustanova socijalne zaštite, vrtića i škola”.

U međuvremenu, građane očekuje poskupljenje struje od 6,5 odsto, dok je za privredu od 1. septembra električna energija već poskupela sa 75 na 95 evra po megavat-satu. Mediji pišu da biznis-sektor očekuje još jedan skok cene, ali to odrično demantuje premijerka Ana Brnabić, dok nadležna ministarka energetike Zorana Mihajlović uverava da tokom zime neće biti restrikcija struje.

Odluka

Konačno je doneta odluka i oko početka sezone grijanja koja neće biti prolonogirana kako se razmišljalo. Naprosto, ako grejanje ne bi počelo 15. oktobra, građani bi se morali nekako dogrevati, a to znači dodatnu potrošnju struje. Ono što se ne zna jeste koliko ćemo ove zime skuplje plaćati grejanje i hoće li i koliko biti smanjena količina energije koja će nas grejati. Većina evropskih zemalja je preporučila grejanje u zatvorenim prostorima na oko 20 stepeni.

Podijeli ovaj članak