Delegacija Evropskog parlamenta za međustranački dijalog, predvođena Vladimirom Bilčikom i Matjažom Nemecom, u poseti je Srbiji gde deluje kao neka vrsta medijatora između pozicije i opozicije. Preciznije, poslanici iz Evrope valjalo bi da obezbede da se vlast i opozicija čuju onda kada se govori o medijskim neslobodama u zemlji, kršenju ljudskih prava i generalno pravne države, ali je istina da kritičari aktuelnog režima nemaju mnogo poverenja u kolege iz Bruxellesa. Ispostaviće se i prilikom ove posete da evroposlanici mnogo lakše nađu zajednički jezik sa pozicijom nego sa opozicijom.
Tako posle susreta sa gostima iz Bruxellesa narodni poslanik i predsednik Odbora za zaštitu životne sredine Aleksandar Jovanović Ćuta kaže da se na ovim sastancima “ne dešava ništa novo”.
Veliki izazovi
”Atmosfera je – opozicija kuka na kršenje svih mogućih prava u parlamentu, ali to je ono što oni znaju, s tim što vladajuća stranka to negira i kaže da je situacija, i kad su u pitanju rad parlamenta i sloboda govora i sloboda medija, uznapredovala… Ono što svi znamo, ništa novo nema”, rekao je Jovanović te dodao i da je zakazano novo viđenje opozicionih stranaka u Bruxellesu u junu.
”Uvek se zakazuju nove runde i tako 30 godina, ovde se ništa ne dešava”, insistirao je opozicioni poslanik aludirajući i na to da proces “međustranačkog dijaloga” pod dirigentskom palicom EU traje već dve godine. Ideja je bila da uz pomoć stranaca političari u Srbiji dogovore minimalne demokratske uslove za održavanje izbora i demokratski proces uopšte, ali se od svega pomenutog malo toga i ostvarilo.
A to će u petak potvrditi i potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić rekavši da je glavna tema posete evroparlamentaraca bila da se “pokuša normalizacija političkog života u Srbiji”.
”Dominantna tema je kako unaprediti dijalog u radu parlamenta, kako da opozicija dobije prava vezana za parlament, poštovanja i davanja reči opoziciji. Radi se o njihovoj istinskoj želji da se ovde uspostave evropske vrednosti, ali ključni problem i izvor svega je to da vlast u Srbiji, to sam ja rekao, ne poštuje Ustav i zakone”, naglasio je Aleksić.
U međuvremenu, član Delegacije parlamentarnog Odbora za stabilizaciju i pridruživanje EU i Srbije Matjaž Nemec i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik sastaju se sa predsednikom Skupštine Srbije Vladimirom Orlićem.
”Poverenje među nama je veliko, kao što su veliki izazovi Srbije i EU sa kojima moramo da se suočimo na našem zajedničkom evropskom putu. Ali uvereni smo da ćemo uspešno nastaviti put dijaloga i uzajamnog poštovanja”, poručio je Nemec koji se zajedno sa preostalim kolegama sreće i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Novo istraživanje javnog mnjenja koje je provelo Ministarstvo za evropske integracije pokazalo je da članstvo Srbije u Evropskoj uniji podržava 43 odsto građana Srbije, dok je trećina protiv.
Dve trećine ispitanika (65 odsto) smatraju da bi reforme neophodne za ulazak Srbije u EU trebalo provoditi zbog dobrobiti građana i stvaranja bolje i uređenije Srbije.
Švajcarska kao uzor
Na pitanje o bespovratnoj razvojnoj pomoći Srbiji od 2000. godine do danas, 28 odsto ispitanika je prepoznalo da je EU najveći donator, a iza njih se nalaze Kina, Rusija i Norveška.
Za najveći broj građana članstvo u EU predstavlja mogućnost putovanja unutar EU (15 odsto), više mogućnosti zapošljavanja (14), put ka boljoj budućnosti mladih ljudi (13), ali za 13 odsto ispitanika predstavlja i rizik da izgube sopstveni kulturni identitet.
Na pitanje u kakvom bi društvenom sistemu voleli da žive, građani kao uzor najpre navode Švajcarsku (25 odsto), a potom Nemačku (20) i Norvešku (14 odsto).
