Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je sa ambasadorima Kvinte i šefom Delegacije EU, koji su mu uručili zajednički dokument u kojem izražavaju zabrinutost zbog mogućeg narušavanja stabilnosti u regionu, a uoči isticanja roka za preregistraciju vozila sa srpskim tablicama na Kosovu.
Prethodno je objavljeno da je Zapad spremio novi dogovor za Beograd i Prištinu koji u najkraćem podrazumeva okončanje statusa quo i to u narednih nekoliko meseci. Da li je u petak Kvinta predala svoj predlog predsedniku Srbije ostaće nepoznanica, ali ono što je sigurno jeste da je zainteresovanost EU i SAD-a za kosovski problem sve veća, baš kao i želja da se stvari pomaknu s mrtve tačke. Imajući u vidu događanja u vezi s Rusijom i odbijanje Srbije da uvede sankcije, pre svega, zbog Kosova, jasna je nervoza Bruxellesa i hitnost u promeni stava. Ovog ili onog.
Očuvanje mira
Glede sklapanja skorijeg dogovora između Beograda i Prištine, direktor RTV-a KiM Isak Vorgučić komentariše za N1 da mu se mogućnost organizovanja “novog Rambujea” čini verovatnom.
“Do takvih stvari često ne dolazi zbog toga što je velika nužda, ili kada su nagomilani problemi, nego dođe kada se u međunarodnoj zajednici pojave ljudi koji imaju volju da takvim stvarima stave tačku”, istakao je Vorgučić.
Procenjuje da je zbog veoma intenzivnih poseta posrednika Gabriela Escobara i Miroslava Lajčaka, međunarodna zajednica odlučila da dođe do sporazuma.
Ističe da su diplomatski napori zapadnih zemalja da Beograd i Priština postignu kompromis veoma ozbiljni, kao i da sve ukazuje na to da međunarodna zajednica, pre svega, SAD i Evropska unija planiraju da urade nešto po pitanju odnosa Kosova i Srbije.
U međuvremenu, predsednik Srbije nakon sastanka sa ambasadorima Kvinte piše da je imao “ozbiljne i za Srbiju suštinski važne razgovore sa ambasadorima Kvinte i EU”.
“Uprkos svim izazovima nastavljamo da vodimo odgovornu politiku koja čuva mir i nacionalne interese naše zemlje, da štitimo slobodarski duh i samostalnost Srbije i uvek i svima govorimo istinu”, objavljeno je na zvaničnom Instagram nalogu predsednika Srbije Budućnostsrbijeav.
Prethodno je u saopštenju rečeno da je predsednik svojim gostima kazao da deli zabrinutost zbog mogućih tenzija, dodavši da je Srbija posvećena dijalogu kao načinu za rešavanje otvorenih pitanja, “na korist Srba i Albanaca koji žive na Kosovu i Metohiji, ne ugrožavajući svoje državne i nacionalne interese”.
Vučić je još rekao da su dosadašnje napetosti nastajale zbog jednostranih poteza Prištine, kao i na to da Priština ne poštuje odredbe Sporazuma o slobodi kretanja, zaključenog uz posredstvo EU.
Ambasadori Kvinte i šef Delegacije EU, kako se navodi u saopštenju, zahvalili su Vučiću na konstruktivnom angažovanju Srbije u ispunjavanju Mape puta za primenu sporazuma o energetici, kao dela dijaloga sa Prištinom.
Mediji pišu da je Zapad pripremio predsporazum za dve strane koji mora biti potpisan najkasnije do 24. februara. Ni Kosovo ni Srbija ne bi morali da menjaju svoje ustave, a Beograd bi dobio Zajednicu srpskih opština, na čemu godinama insistira.
Alternativni scenarij
Indikativno je da ovu skicu rešenja Zapada o kojoj su izvestili albanski mediji niko do sada od zvaničnika nije potvrdio, ali, ono važnije, ni demantovao, baš kao ni naredni citat iz Albanian posta koji tvrdi da i ovo piše u sporazumu:
“Ukoliko strane odbiju da se dogovore o daljem scenariju i da započnu konkretan put ka poslednjoj fazi konačnog pomirenja, predviđen je i alternativni scenarij, u kojem bi međunarodna zajednica proces preuzela u potpunosti u svoje ruke. Međunarodne sile mogu da ubrzaju postizanje pomirenja, uklanjanjem lidera i pregovaračkih timova iz zone komfora i okupljanjem svih strana na jednom mestu, da dođe do sporazuma u roku od nekoliko dana”, navodi se i dodaje da je Dejtonski sporazum (1995) postignut upravo u takvom obliku.