Srbija se neće odreći teritorijalnog integriteta i nastaviće svoj evropski put, rekao je po ko zna koji put predsednik Srbije Aleksandar Vučić obraćajući se prošle nedelje u Ujedinjenim nacijama. Ispostaviće se samo nekoliko dana posle da Srbija uskoro neće odlučivati o pravcima svoje spoljne politike, jer će pojedini jednostavno biti zatvoreni. Reč je o rampi koju Beogradu sprema Evropski parlament, o čemu se u zemlji gotovo i ne govori. Preciznije, državni zvaničnici se slabo bave ovom temom, a pretpostavka je da glavnu reč prepuštaju Vučiću koji je za 8. oktobar najavio još jedno istorijsko obraćanje naciji.
Kompromisni amandman
Do tada će, verovatno, biti makar malo jasnije koliko je Bruxelles ljut na Beograd i da li tronožac na kome Srbija sedi ostaje bez jednog nogara. Uostalom, kao i uvek kad su ovakve teme u pitanju, fokus javnosti je na nečemu sasvim dalekom od konkretnog problema s kojim je suočena država. U aktuelnom trenutku, građani se, zgroženi, bave intervjuom sa silovateljem koji je objavio dnevni list Informer, o čemu je Oslobođenje izveštavalo. Malo je reflektora upereno prema Bruxellesu, odakle nam stižu zaista zabrinjavajuće poruke bez obzira na nešto fleksibilniji stav o kome smo obavešteni juče.
Prema pisanju štampe, najveće grupacije u Evropskom parlamentu dogovorile su kompromisni amandman na Nacrt izveštaja o strategiji proširenja kojim se Evropskoj uniji predlaže prekid pregovora sa Srbijom ako ne uvede sankcije Rusiji. Prema informacijama portala Nova.rs, tekst amandmana je blaži u odnosu na ono što piše u aktuelnom Nacrtu izveštaja i u njemu se ne pominje prekid pregovora sa Srbijom. O Nacrtu izveštaja o strategiji proširenja evroparlamentarci raspravljaće na Spoljnopolitičkom odboru EP-a, koji je zakazan za 13. oktobar, a glasanje o konačnoj verziji rezolucije uslediće verovatno u novembru.
Do tada će evroposlanici moći da podnose amandmane kao što je pomenuti u kome se ne pominje prekid pregovora sa Srbijom, ali se jasno navodi da će se “unaprediti pristupni pregovori sa Srbijom samo ako se ona uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije i ostvari značajan napredak u reformama vezanim za proces proširenja”.
U prevodu, pregovori neće biti zvanično zaustavljeni, ali će biti blokirani, što mu dođe na isto.
”EU očekuje da Srbija spoljnu politiku usaglašava sa EU, Srbija može da čini nešto drugačije, ali ako se odluči za takve poteze, onda nam je to poruka da Srbija ne želi da se pridruži EU, ali to je izbor, to nije ucenjivanje, to je odluka zvaničnih vlasti u Beogradu, to nije naš pritisak. Ako neko želi u EU, zna koji su uslovi i kriterijumi i treba da sledi uslove”, poručuje juče evropski poslanik iz grupacije Obnovimo Evropu Klemen Grošelj gostujući na N1 televiziji.
On podseća na to da su u Savetu bezbednosti UN-a rasprave i rezolucije koje će osuđivati politiku Rusije i pita se kako će Rusija sa takvom pozicijom moći da osigura podršku Srbiji oko Kosova?
Pregovori s Kosovom
”Bolje za Srbiju je da rešava pitanje Kosova u pregovorima sa Kosovom, svi želimo da se postigne dogovor u interesu svih – Srbije, Kosova, EU i međunarodne zajednice, niko ne želi da prisiljava Srbiju, samo da krenu pregovori i da se postigne dogovor prihvatljiv za sve. Srbija je stala na pogrešnu stranu, objektivno je činjenica, Rusija je u velikim poteškoćama, sve jasno kaže da Rusija nije velika sila, može da pravi probleme, ali nema moć da Srbiji garantuje nešto kod pitanja Kosova”, kazao je i dodao da ako Vučić smatra da je u interesu Srbije da ne uđe u EU, to je legitiman stav političkog vođstva Srbije.
Kako će na sve pomenuto reagovati Srbija, saznaćemo za nekoliko dana kada se Vučić bude obratio naciji u još jednom “teškom trenutku za našu zemlju”, s tim što od ove govorancije ne treba mnogo očekivati. Iako su uvek najavljivana kao istorijska, ispostavilo se da su sadržinski njegova obraćanja javnosti samo groteska u najbukvalnijem smislu reči.
