Diplomatski desant na Srbiju je upravo započeo dolaskom jednog od najautoritativnijih američkih diplomata u Beograd danas. Reč je o Dereku Cholletu, savetniku u State Departmentu, jednom od najbližih saradnika predsednika SAD-a, koji iz Skoplja i Prištine dolazi u prestonicu Srbije zajedno sa specijalnim izaslanikom Washingtona za dijalog Gabrielom Escobarom.
Dakle, tema razgovora koje vodi Chollet i u Beogradu i u Prištini je sasvim jasna, s tim što je krajnje neizvestan rezultat njegove posete trusnom području na kome deluju kosovski i srbijanski političari. A to je uvek i isključivo teren provokacija, incidenata i potencijalnih sukoba koji u konačnici odugovlači i odgađa nekakvo konkretno rešenje podržavajući aktuelni status quo. Uostalom, to je stanje koje traje već deceniju i po i koje isti ti međunarodni patroni ne uspevaju da prevladaju ili pomere makar korak napred. Za samog Cholleta, kako izjavljuje pre posete Beogradu, dolazak na Balkan je podsticanje razgovora o sadržaju predloga EU.
Jasna poruka
”Umesto izbegavanja incidenata i smirivanja tenzija, radije bismo tu diplomatsku energiju uložili u razgovore o budućnosti Kosova i Srbije, budućnosti predloga o normalizaciji koji je Evropska unija iznela, koji bi bio ukorenjen u međusobnom priznanju”, poručio je Chollet pre nekoliko dana govoreći o nemačko-francuskom predlogu za rešenje kosovske krize.
U pitanju je dokument koji je Srbija u načelu odbila iako sve vreme tvrdi da je spremna za pregovore. Preciznije, javnost ne zna šta piše u ovom predlogu, koji je nešto menjan nakon prvobitne verzije na koju su primedbe imali i Beograd i Priština, ali je jasno da međunarodna zajednica neće prestati da insistira. Tim pre što Bruxelles i Washington i ovom posetom šalju jasnu poruku o jedinstvenom opredeljenju za evroatlantske integracije Balkana.
Dolazak Cholleta je, smatra Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose, i prilika za srpske vlasti da se razgovara i o incidentu kod Štrpca u kom su ranjeni mladić i dečak srpske nacionalnosti, što bi moglo da bude ozbiljan okidač za dalje međunacionalne sukobe.
”To ne sme nikome da promakne i to je važna bezbednosna tema. Tek onda dolazi pitanje dijaloga”, navodi Janjić i dodaje da je dobra vest ono što je Chollet izjavio u intervjuu za Glas Amerike da su razgovori o francusko-nemačkom predlogu o Kosovu u toku.
Što se uspeha dogovora tiče, ocenjuje da SAD moraju da autoritet potroše na stvaranje jedinstvenog glasa sa EU i da taj američki duh koji su i ranije pokazivale primene, inače sporazuma neće biti.
Sa svoje strane, premijerka Srbije Ana Brnabić izjavljuje juče uoči dolaska Amerikanaca da od ove posete nema preterana očekivanja.
”Na stolu je obećanje Sjedinjenih Američkih Država da će u januaru početi formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) na Kosovu. To bi bilo jako dobro, to bi bila primena Briselskog sporazuma”, rekla je Brnabić, govoreći potom o dvostrukim standardima koje Zapad primenjuje na slučaj Kosovo.
Rješenje iz 1972.
Argumentujući stav Beograda o pitanju Kosova, koji ga smatra srpskom pokrajinom, podsetila je da Berlin smatra da plan “dve Nemačke” nije rešenje za Kipar, već da je to proces koji bi se odvijao kroz Ujedinjene nacije i poštivanje rezolucija UN-a.
”Dve države nije opcija za Kipar, a kada govore o Srbiji, to je valjda jedina opcija i nije rešenje poštivanje rezolucija UN-a”, navela je Brnabić govoreći suštinski o predlogu po kome bi se na Kosovo i Srbiju primenio sistem “dve Nemačke”, a koji forsira Bruxelles.
Ovim sporazumom je 1972. dogovoreno da dve nemačke republike odvojeno postoje i sarađuju, a jedna od praktičnih posledica je bila i to da su obe odvojeno i ravnopravno primljene u UN naredne godine po zaključenju sporazuma. To bi značilo da bi Priština mogla da postane član UN-a i bez izričitog, formalnog priznanja Beograda, nakon čega bi se pristupilo normalizaciji odnosa koja svakako ostaje jedna od ključnih referenci u dogovoru.
