Selektor Srbije, Dragan Stojković – Piksi održao je danas press konferenciju u Beogradu poslije povratka sa Svjetskog prvenstva u Kataru gdje je odgovarao na sva pitanja, pa čak i ona za koja je portparol FSS smatrao da ne trebaju biti odgovorena.
– Želim da objasnim neke stvari, da javnost čuje iz prve ruke. Tačno sam 20 meseci na mestu selektora, od tri cilja koja sam sebi postavio, isto tako i FSS, dva obećanja smo ostvarili. Treći nismo. Prvi cilj je da u teškoj grupi kvalifikacija za SP završimo na prvom mestu, to smo ostvarili. Drugi Liga nacija, takođe teška grupa, prvo mesto osvojeno. Treći cilj je bio izlazak iz grupne faze, taj cilj rezultatski nismo uspeli da ostvarimo. Zbog toga sam ovde, da objasnimo zbog čega se to desilo. Niti ću se kriti, niti bežati od odgovornosti. Neću biti neko ko će sesti na avion, otići negde i poslati saopštenje. Možda je u našem fudbalu moderno pisati saopštenja, ali ja nisam takav i zbog toga sam sazvao ovu konferenciju za medije, rekao je Dragan Stojković – Piksi.
Mnogi govore da Piksi nije bio “on” u Kataru.
Da, to nisam bio ja, ali postoje objektivni razlozi zbog toga. Ti razlozi kreću da me brinu od 14. novembra kada smo se svi ovde našli. Zdravstveni bilten naših najvažnijih igrača, neću praviti razliku, ali jesu oni naše najvažnije karike, bilo je teško očekivati da uopšte igraju. Ali, bilo je nenormalno da oni ne budu tamo. Iz tog razloga nisam bio taj, nisam ni mogao da budem. Nisam javno govorio o tome, ali teško je bilo sakriti tu emociju
Pitali su ga novinari zašto se nije pred Svjetsko prvenstvo govorilo o nespremnosti, povredama i ostalom što se pričalo tokom trajanja Mundijala.
– Da smo tako izašli i rekli – mi idemo povređeni, ne u kompletnom sastavu, ispalo bi da tražimo izgovor i alibi. Nadali smo se da će to fizičko stanje negde da se prevaziđe, ali jednostavno to je bilo nemoguće. Znali smo takođe, da je Brazil apsolutni favorit, jedna druga dimenzija, da će se između Kameruna, Švajcarske i nas tražiti taj drugi putnik za osminu finala. Postoje i naše greške. Mi smo u drugoj utakmici, pored svih problema, imali pobedu u džepu. Zašto to nismo sačuvali ostaje da se analizira. Na ovom nivou ne smeju olako da se poklanjaju golovi. Ali, kada se trči po 117 ili 118 kilometara po utakmici, to pokazuje želju i naš kvalitet. Neke stvari će morati da dođu pod korekciju, da se takve stvari ne dešavaju. Da smo kao tim na zdravstvenom stanju sve bi bilo drugačije.
Smatra Piksi da reprezentacija svakako ne bi mogla ništa da uradi u nokaut fazi.
– Možda smo mogli da pređemo grupu, ali ne bismo ništa tamo uradili. Nismo imali snage i nismo bili spremni da tamo napravimo još bolji rezultat. Mi jesmo izgubili u rezultatskom smislu, ali nismo poraženi i nemamo čega da se stidimo ili sramotimo. Moramo da izvučemo pouke, ispravimo greške. Spoljni faktori koji su jedva čekali da dođe do nekog rezultatskog neuspeha dočekali su svojih pet minuta da napadaju i ponižavaju. Nećemo im dozvoliti da nas ruše, da predstave da to ništa ne valja, da je ovo katastrofa. Na postoje tragedija i katastrofa u sportu. Mora se dostojanstveno trpeti sve, kao što smo dostojanstveno dočekali pohvale
Hvali Piksi ofanzivnu igru svoga tima i igrače što su igrali pod injekcijama.
– Neki prethodnici su bili napadani za defanzivu i loš fudbal, za dekadenciju. Eto, sad imamo ofanzivan i atraktivan fudbal. Fudbal je takmičenje, izvući ćemo samo pouke i biti jači nego što smo bili. Neki su pokušavali da predstave nekakvu negativnu atmosferu, priželjkivali su da se potučemo i svađamo međusobno. Ali to se nikada neće desiti. To požrtvovanje, igrali su pod injekcijama, rizikovali karijere, to je za poštovanje. Ovo je bio jedan maksimum u ovom stanju, ali smo i tako možda mogli da prođemo, ali ne bismo imali snage za dalje
Priznao je Piksi da fizička sprema reprezentacije nije bila na zavidnom nivou.
– Fizički nismo bili na nivou ovakvog takmičenja. Da se gleda 60 minuta mislim da bismo bili prvi u grupi. Nažalost, utakmice se igraju 90 i više minuta. Bilo je toga i kod drugih. Belgija je na fizičkom nivou bila kao izduvan balon. Ali naš problem smo – mi. Svi igrači su došli iz takmičenja, nije bilo pauze, ali očigledno da smo negde od 60-65 minuta padali što se tiče neke svežine. Mi smo trčali 117 minuta u obe utakmice, ali nije bilo svežine.
Govorio je Piksi mimo volje portparola FSS i o pitanju da li je očekivao veću podršku Saveza po pitanju zastave “Nema predaje” i prijave protiv njega od Fudbalskog saveza Kosova. Također, govorio je i o ljudima koji bi da mu vide leđa.
– Za zastavu ne znam šta da vam kažem, na to nemam komentar. Što se ostalog tiče, zna se ko od prvog dana pokušava da udari. Njihova mišljenja me apsolutno ne interesuju. Znaju se razlozi koji im smetaju, to je gubitak uticaja na selektora. Stalno sam se trudio da svoj posao obavljam na najpošteniji mogući način. Da imam čist obraz – imam ga, i niko neće uspeti da mi ga uprlja. Niko. Znate u prošlosti šta se dešavalo. Nije to tako davno bilo da neki igrači moraju da igraju, da se spisak menja. Zato nas nema 25 godina u Evropi. I sada dođe neko, počisti te stvari, da ih dovede u red, naravno da on onda ne valja. Mnogima bistra voda ne odgovara jer su navikli da žive u mulju. Jer se u bistroj vodi sve vidi
Imao je Piksi i poruku za kraj.
– Da biste pravili rezultate na Mundijalima, trebalo je da imate kontinuitet u istim. Zašto da ne i jednog dana da dotaknemo taj neki vrh. Opet će Srbija biti moćna i pobednička. Biće na smotri najvećih evropskih timova posle 24 godine. Treba biti samo realan, ništa mi pre ovoga nismo postigli na svetskom i evropskom nivou. Jedan ciklus je završen, jedan rezime napravljen. Dva obećanja su ispunjena i to nacija prepoznaje. Ovo prihvatamo kao rezultatski neuspeh. Znači nije sve to tako crno, niti može biti crno. Vraćamo se na pobednički kolosek, da igrači budu živi i zdravi, da ih vratimo u evropske okvire. A već smo to uspeli kada je u pitanju Liga nacije. Narod mora da veruje, jer smo kroz kvalifikacije i sve što smo uradili, vratili veru. Ako neko smatra da možemo da igramo četvrtfinale, polufinale… Pa kad smo bili tu, a sad nas nema? To je želja, težnja, ali da bi bio na tom nivou moraš da budeš potpuno spreman. Vraća se Srbija na pobednički kolosek, videćete. Srbija samo mora da veruje u ove momke i plasman u Nemačku“.
