Predstavnici preduzeća Autoputevi Republike Srpske i konzorcijuma koji čine kompanije Integral inženjering iz Laktaša i Granit iz Skoplja potpisali su u martu 2019. godine ugovor o izgradnji prve faze autoputa na koridoru 5c kroz Republiku Srpsku, na pravcu između petlji Johovac (Tovira) i Rudanka (Kostajnica), u vrijednosti 62,5 miliona evra. Krajem avgusta ove godine otvorena je i prva dionica autoputa na koridoru 5c.
Zahtjevi na čekanju
Ova dionica osigurava direktnu poveznicu na autocestu Banja Luka – Doboj i magistralu M17 u Bosni i Hercegovini. Autoput na panevropskom koridoru 5c Budimpešta – Osijek – Sarajevo – Ploče jedan je od najznačajnijih i najprioritetnijih projekata za BiH. Izgradnja tog autoputa, ukupne dužine 340 kilometara, počela je odavno, a Federacija BiH i Republika Srpska odvojeno rade dijelove autoputa različitom dinamikom i izvorima finansiranja, uglavnom kreditima.
Ukupna dužina autoputa koji na koridoru 5c prolazi kroz Srpsku iznosi 46 kilometara. Riječ je o četiri dionice, odnosno od petlje Johovac do petlje Rudanka, zatim do entitetske granice na jugu, te od petlje Johovac do petlje Podnovlje i od te petlje do Vukosavlja. Dionica duga 6,1 kilometar kod petlje Rudanka završena je zahvaljujući grantu Evropske unije od 15 miliona evra. Dionica Johovac – Rudanka dopunjava dvije druge dionice, Vukosavlje – Johovac i Rudanka – Putnikovo, koje grade Autoputevi RS-a. Brzina kretanja putnika i tereta na ovoj dionici će porasti sa 60 na 100 i 120 kilometara na čas.
Njemačka vlada obustavila je u aprilu ove godine projekte koje je finansirala u Srpskoj zbog odluka Narodne skupštine RS-a da entitet preuzme neke od državnih nadležnosti, odnosno da uknjižava državnu imovinu u vlasništvo entiteta. Njemačke sankcije bile su nastavak ranijih najavljenih iz Evropske unije tokom februara. Tada je rečeno da Evropska unija neće davati sredstva Srpskoj dok se ne stabilizuju prilike. To podrazumijeva, pored ostalog, zaustavljanje podrške i za projekte gradnje dionica koridora 5c.
– U Evropskoj komisiji su primili zahtjeve za finansijsku podršku EU za željezničke/drumske veze na koridoru 5c, uključujući dva koja se nalaze na teritoriji Republike Srpske. Sporazumi o doprinosu EU za ova dva projekta, u vrijednosti 600 miliona evra, mogu da se postignu tek nakon povratka u puno funkcionisanje državnih institucija, saopštio je tada evropski komesar za proširenje Oliver Varhelyi.
Član Predsjedništva BiH Milorad Dodik poručio je da je Republika Srpska stabilna i da njena ekonomija može da iznese infrastrukturne projekte poput dionice autoputa na panevropskom koridoru 5c, jer je njena ukupna zaduženost 51 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je najniže u regionu.
– Napraviti šest kilometara puteva govori da smo sposobni da se organizujemo, da imamo strukture i službe, da imamo ljude koji znaju izvršiti procedure, da imamo izvođače koji to mogu činiti i da sada sa ponosom možemo reći da idemo dalje, izjavio je Dodik.
Ministar saobraćaja i veza Republike Srpske Nedeljko Ćorić izrazio je nadu da će u Federaciji BiH uspjeti da ubrzaju procedure da bi se završila izgradnja koridora 5c, što će povećati razvojnu perspektivu ovih prostora. Ćorić je podsjetio na to da se paralelno odvijaju radovi na drugoj dionici, od Rudanke prema Putnikovom brdu, odnosno prema entitetskoj granici sa FBiH.
Vršilac dužnosti direktora Autoputeva Republike Srpske Slobodan Stanarević rekao je za Oslobođenje da su na ovom dijelu autoputa počele probne, odnosno testne vožnje. On je naveo da će probni period trajati 15 dana, do kada će biti i ograničena brzina na nivo gradilišne, a nakon toga projektovana od 130 kilometara na čas.
– Ovo je srednje zahtjevna dionica, ali je urađena kako treba. To je najmodernija dionica do sada urađena. Nedavno je potpisan ugovor o finansiranju centralne dionice Vukosavlje – Brčko. Centralna dionica je dugačka 33 kilometra i njenu izgradnju finansiraju Vlada Republike Srpske i Kineska državna korporacija za građevinsko inženjerstvo, naveo je Stanarević.
Predsjednik Privredne komore Republike Srpske Pero Ćorić kaže da je izgradnja putnih infrastruktura pretpostavka za bolju privredu. On dodaje da sva privredna preduzeća insistiraju na tome da roba bude na vrijeme dostavljena, a izgradnja autoputeva će u tome značajno pomoći.
Olakšanje privredi
– Time se izbjegavaju dugotrajna skladištenja i nema nikakve sumnje da će privrednici od toga imati velike koristi. Takav autoput će mnogo pomoći i privredi i stanovništvu. Infrastruktura u Bosni i Hercegovini, pogotovo putna, i dalje je nerazvijena. Izgradnju takvih koridora, koju moraju da prate dobre carinske infrastrukture, svakako treba pozdraviti, istakao je Ćorić.
Samostalni prevoznik iz Doboja Srđan Banjac kaže da će mu posao biti daleko lakši kada ovaj autoput bude završen. Tek tada će, dodaje on, njegov posao biti finansijski u potpunosti opravdan.
– Više neće biti loših puteva i zastoja. Nema velike države bez dobrih puteva, a pogotovo bez dobrih autoputeva. Nadam se da će ovaj posao biti što prije završen, jer je mnogo onih kojima će taj autoput pomoći i u poslovanju i u životu, istakao je Banjac.
