Odnosi izmeÄu Bosne i Hercegovine i Hrvatske zadnjih godina bili su sve manje dobrosusjedski. Dug je spisak problema koji optereÄuju veze na relaciji Sarajevo – Zagreb: neutvrÄena meÄudržavna granica, pitanje vodotoka na sjeveru BiH, odlaganje otpada na teritoriju Trgovske gore, pitanje imovine BiH u Hrvatskoj, gradnja aerodroma u Trebinju, razliÄito viÄenje ratnih deÅ”avanja, ali i mnoga druga politiÄka pitanja.
Godine stagnacije
Republika Hrvatska i Bosna i Hercegovina potpisale su 1999. Ugovor o državnoj granici koji države stranke tog ugovora nisu ratificirale, no koji se od dana potpisa privremeno primjenjuje. To je bio prvi ugovor o granici izmeÄu država nastalih po raspadu bivÅ”e Jugoslavije i rjeÅ”avao je pitanja i morskih i kopnenih granica.
āNažalost, veÄ godinama nema nikakvog napretka Å”to se tiÄe granica. Franjo TuÄman i Alija IzetbegoviÄ su sklopili izvrstan sporazum o granici koji je bio tipiÄan evropski sporazum. RjeÅ”avao je pitanja i morskih i kopnenih granica, te je BiH rjeÅ”avao pitanje slobodne zone u Luci PloÄe i koridora od PloÄa do MetkoviÄa. Hrvatska je zauzvrat dobila kopneni koridor koji spaja Dubrovnik sa ostalim dijelom Hrvatske i to je bio sporazum koji je Äak i iznad standarda Evropske unije. Nažalost, nakon odlaska TuÄmana i IzetbegoviÄa, Äinjeno je sve da do implementacije tog dogovora nikada ne doÄe. I nikada nije ni doÅ”lo, Å”to je velika greÅ”ka. Da je proveden taj dogovor, nikada ne bi doÅ”lo do gradnje PeljeÅ”kog mosta. Drugi problemi na granicama nisu toliko relevantniā, kazao je Davor Gjenero, politiÄki analitiÄar iz Hrvatske.
Trgovinska razmjena izmeÄu BiH i Hrvatske u 2022. iznosila je Äetiri milijarde eura, a u ovoj godini bit Äe joÅ” i veÄa
Stanovnici 13 opÄina u slivu rijeke Une, njih viÅ”e od 250.000, uznemireni su zbog planova za izgradnju odlagaliÅ”ta za radioaktivni otpad na Trgovskoj gori u Hrvatskoj. Prema Nacionalnom programu provedbe Strategije zbrinjavanja radioaktivnog otpada, iskoriÅ”tenih izvora i istroÅ”enog nuklearnog goriva, koji je Vlada Hrvatske usvojila krajem 2018. godine, Trgovska gora i kasarna Äerkezovac odabrani su kao lokacija dugoroÄnog skladiÅ”ta za taj otpad.
Ondje bi se skladiÅ”tili nisko i srednje radioaktivni otpad iz nuklearne elektrane KrÅ”ko u Sloveniji, kao i radioaktivni otpad nastao u Hrvatskoj. Bh. vlasti protive se uspostavi centra za zbrinjavanje radioaktivnog otpada, jer smatraju da bi mogao ugroziti živote i zdravlje ljudi u slivu rijeke Une. Bosna i Hercegovina neÄe odustati od spreÄavanja Hrvatske u namjeri da radioaktivni otpad odlaže na Trgovskoj gori, izjavljivali su u viÅ”e navrata politiÄari iz oba entiteta. Ministar vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH StaÅ”a KoÅ”arac je o ovom problemu razgovarao i sa predstavnicima Vlade Slovenije i tvrdi da je i njihov stav da Trgovska gora nije adekvatna lokacija za skladiÅ”tenje nuklearnog otpada.
āMi veÄ sada imamo situaciju da neki od Älanova ekspertskog tima BiH javno ovu krizu nazivaju pravim imenom, a to je napad nekonvencionalnim oružjem na BiH. Ovo je sluÄaj koji prelazi granice i BiH i Balkana. TeÅ”ko da mi ovo možemo sami rijeÅ”iti, zbog toga je važno da insistiramo kod svih meÄunarodnih predstavnika da se aktivno ukljuÄe u rjeÅ”avanje ovog problema. Nama ne treba tapÅ”anje po ramenu, ne trebaju nam Å”uplja obeÄanja, trebaju nam konkretna djelovanja i ukljuÄivanje Evropske unije. U pitanju su životi viÅ”e od 250.000 ljudi na sjeverozapadu Bosne i Hercegovineā, istiÄe Mario CrnkoviÄ, ekoloÅ”ki aktivista.
PolitiÄki analitiÄar Žarko PapiÄ istiÄe da se hrvatsko liderstvo mijeÅ”a u unutraÅ”nje poslove BiH, te da joÅ” ima neku vrstu imperijalnih pretenzija.
āSuÅ”tina problema je Å”to HDZ, uz ostale radikalne desno orijentisane hrvatske partije koristi tzv. bosansko pitanje za unutraÅ”nju poziciju i osiguravanje sopstvene vlasti. To je kod Andreja PlenkoviÄa neÅ”to slabije, a kod Zorana MilanoviÄa skoro rasistiÄki. Bez stvarne demokratizacije u Hrvatskoj, teÅ”ko je oÄekivati potpunu normalizaciju odnosa izmeÄu ove dvije zemlje. TakoÄer, bh. odnos prema Hrvatskoj reflektuje naÅ”e unutraÅ”nje probleme. Kada nam se ne dopada politika HDZ-a u BiH, mi tu odmah pripiÅ”emo odgovornost Zagrebu. Oduzima se politiÄka autentiÄnost nacije Hrvata u BiH, Äime se oni de facto guraju pod krilo Zagrebaā, govori PapiÄ.
Älan PredsjedniÅ”tva BiH Denis BeÄiroviÄ juÄer je boravio u posjeti Hrvatskoj, gdje se sastao s najviÅ”im zvaniÄnicima susjedne države. Razgovarali su o unapreÄenju meÄusobnih odnosa izmeÄu BiH i Hrvatske, a posebno o jaÄanju bilateralne saradnje izmeÄu dvije države. MeÄutim, ovu posjetu obilježio je skandal u kojem je veleposlanik BiH u Hrvatskoj Aleksandar VranjeÅ” optužio BeÄiroviÄa da insistira na njegovom nedolasku na sastanak, jer dolazi iz ākvote Srbaā. Na takve informacije reagirao je BeÄiroviÄev kabinet koji je demantirao VranjeÅ”eve navode.
Nakon sastanka MilanoviÄ je rekao da je interes Hrvatske da Bosna i Hercegovina bude prostor stabilnosti i Älanica Evropske unije u razumnom roku, te je istakao da je biranje Željka KomÅ”iÄa za Älana PredsjedniÅ”tva BiH problem, perverzija i travestija.
āKao da joj nekakva opasnost prijeti iz Hrvatske. Ne prijeti joj. Å to se mene tiÄe, nije joj nikada ni prijetilaā, kazao je MilanoviÄ.
Dotakao se i Milorada Dodika, predsjednika RS-a, kojeg je nazvao njegovim sagovornikom, ājer je legitiman predstavnik Srbaā, te da ga ne vidi kao prijetnju.
Problem su politiÄari
Prema miŔljenju struke, odlaganje nuklearnog otpada na granici sa BiH predstavlja opasnost za narednih 300 godina
GovoreÄi o moguÄnosti ratifikovanja sporazuma o granici izmeÄu Hrvatske i BiH, MilanoviÄ je rekao da je poznato da se on zalagao za to 2012. godine.
āZalagao sam se da se taj ugovor ratificira u Sarajevu i Zagrebu. Ali, tadaÅ”nja opozicija je nasrtala na mene i optuživala me da želim da se potpiÅ”e sporazum koji je na Å”tetu Hrvatske, kao da ga je u ime Hrvatske potpisao Džingis Kan, a ne Franjo TuÄman. Taj sporazum ima odreÄenih nejasnoÄa s povijesno-pravnog stajaliÅ”ta, ali odreÄenih, manjih. Mislio sam da je to ok, nije proÅ”loā, kazao je MilanoviÄ.
BeÄiroviÄ se juÄer takoÄer susreo i sa premijerom Hrvatske Andrejom PlenkoviÄem.
O samom odnosu izmeÄu ove dvije zemlje porazgovarali smo i sa Sarajlijama.
āNikada nisam imao negativno iskustvo. Vjerujem da meÄu ljudima ima dovoljno prostora za ljubav, suradnju i poÅ”tovanje, a na nekim viÅ”im pozicijama, iz svojih interesa rade razne predstave za javnostā, izjavio je Nermin BoÅ”njak, a sliÄnog stava su i njegovi sugraÄani.
āKada je narod u pitanju, nema nekih problema, to politiÄari stvaraju. Odete na more, budete kod ljudi, oni su ljubazni i gostoprimljivi. Ovo Å”to politiÄari zakuhavaju, to je neÅ”to drugo, a kod naroda mislim da nema nikakvih problemaā, izjavio je Goran MarkoviÄ.
āÅ ta god bih rekla, ne bih rekla ispravno. Mislim da se obiÄni ljudi fino slažu, ali politiÄari ne valjajuā, izjavila je Mubera MuhasinoviÄ.
