Älanica PredsjedniÅ”tva BiH Željka CvijanoviÄ izjavila je da su svi problemi u BiH iskljuÄivo politiÄke, a ne sigurnosne prirode i da je besmisleno pozivati na rasporeÄivanje dodatnih meÄunarodnih snaga u BiH.
CvijanoviÄ je ukazala da o tome svjedoÄe i poruke svih relevantnih aktera poput EUFORā- a i NATO-a, koji sigurnosnu situaciju u BiH ocjenjuju kao stabilnu.
– Zahtjevi da NATO rasporedi svoje snage su besmisleni zahtjevi ispraznih politiÄara koji priÄom o navodnoj ugroženoj bezbjednosnoj situaciji nastoje da privuku pažnju meÄunarodnog faktora, rekla je CvijanoviÄ.
Ona je ocijenila da su to tendenciozni pozivi, najÄeÅ”Äe iz Sarajeva s namjerom da Republiku Srpsku prikažu kao remetilaÄki faktor.
– Oni to uporno rade, a sarajevski ormari im puni skeleta. To predstavlja i njihov svojevrsni bijeg od unutraÅ”njeg dijaloga, koji za razliku od dodatnih stranih trupa, jedini može da doprinese rjeÅ”avanju otvorenih politiÄkih pitanja u BiH, rekla je CvijanoviÄ.
OdgovarajuÄi na pitanje Å”ta Republika Srpska može da oÄekuje od sjednice PredstavniÄkog doma Parlamentarne skupÅ”tine BiH zakazane za 22. august i da li Äe biti rijeÅ”ena institucionalna kriza, CvijanoviÄ je rekla da je popunjavanje Savjeta ministara obaveza koja proizlazi iz dogovora sa partnerima iz Federacije BiH, a ne bilo kakav ustupak RS.
–Ā Uostalom, propisana je i obaveza u pogledu zastupljenosti konstitutivnih naroda u sastavu Savjeta ministara, tako da je ta stvar jasna. Ipak, mislim da je pozitivan signal to Å”to smo postigli odreÄeni dogovor o imenovanju ministra finansija iz reda srpskog naroda, usvajanju nekoliko zakona koji su važni za nastavak evropskog puta BiH i naravno, formiranju radne grupe Äijim radom bi se trebalo doÄi do reforme Ustavnog suda BiH i rijeÅ”iti nastala kriza, rekla je CvijanoviÄ.
CvijanoviÄ oÄekuje da se nastave razgovori o svim važnim temama i da se rjeÅ”avaju pitanja od interesa za sve narode koje predstavljaju u institucijama.
OdgovarajuÄi na pitanje da li Äe se razrijeÅ”iti kriza sa Ustavnim sudom BiH i koji je izlaz iz situacije, CvijanoviÄ je rekla da Republika Srpska nije odgovorna za krizu nastalu donoÅ”enjem neustavnih i nezakonitih odluka od Ustavnog suda BiH, tako da ni kljuÄ njenog rjeÅ”avanja nije u njenim, veÄ u neÄijim.
–Ā Mi smo svakako spremni da pružimo doprinos njenom rjeÅ”avanju, ali loptica je prvenstveno na strani aktera u Sarajevu. Mi smo jasno rekli da ovakav Ustavni sud, u kojem tri stranca zajedno s predstavnicima jednog naroda kontinuirano donose neustavne odluke na Å”tetu Republike Srpske, za nas nije prihvatljiv, rekla je CvijanoviÄ.
Ona je ukazala i da reforma Ustavnog suda predstavlja jedan od zahtjeva Evropske unije, jer nije normalno da bilo koja zemlja u 21. vijeku, a pogotovo ne ākandidat za Älanstvo u EU, u svojim institucijama toleriÅ”e strance koji donose bilo kakve odlukeā.
–Ā To je recidiv nekih proÅ”lih vremena pa i vijekova, i mislim da je krajnje vrijeme da konaÄno iskoraÄimo iz tog polukolonijalnog položaja, rekla je CvijanoviÄ.
GovoreÄi o ispunjavanju 14 prioriteta neophodnih za pristupanje BiH EU, CvijanoviÄ je navela da su predstavnici Srpske partnerima iz Federacije BiH āpredložili da se paralelno otvori proces rjeÅ”avanja svih 14 prioriteta, iako meÄu njima ima nekoliko veoma složenih sa stanoviÅ”ta Srpskeā.
Ona je ocijenila da je to fer prijedlog i prema njima i prema samoj EU.
– Ako smo mi spremni da otvorimo neke za nas teÅ”ke teme, onda isto to oÄekujemo i od partnera iz FBiH. Ono Å”to ohrabruje jeste to Å”to smo i o Ustavnom sudu napravili neki naÄelni dogovor, ali on tek treba da zaživi u praksi. To svakako jeste jedno od najvažnijih pitanja za nas iz Republike Srpske, a vjerujem i za cijelu BiH, jer je rijeÄ o instituciji koja je, uz Kancelariju visokog predstavnika, najveÄi generator politiÄkih i institucionalnih kriza u BiH u posljednjoj deceniji, rekla je CvijanoviÄ.
Ona je navela da su ānajave referenduma o statusu, a ne o otcjepljenju Srpske uvijek reakcija na odreÄene procese kojima se grubo naruÅ”ava dejtonska i ustavna pozicija Republike Srpske u okviru BiHā.
– Mi ne možemo i nikad neÄemo prihvatiti proces tihe centralizacije BiH, jer na to nismo dali saglasnost u Dejtonu. Mi smo legalisti i zalažemo se za ono Å”to piÅ”e u Ustavu i Dejtonskom mirovnom sporazumu. Prema tome, odgovornost nije na nama, veÄ na onima koji žele da ilegalno naruÅ”e teÅ”ko postignuti dogovor i balans tri konstitutivna naroda, rekla je CvijanoviÄ za Kurir.
Ona je istakla da Äe se zvaniÄnici RS takvim nastojanjima uvijek suprotstaviti i da Äe koristiti sva politiÄka i pravna sredstva da zaÅ”tite ustavnu poziciju Republike Srpske.