Originalni sastav Zabranjenog pušenja razišao se početkom 90-ih kad je Nele Karajlić otišao u Beograd. Proteklih sedmica trajala je javna svađa između Neleta Karajlića i Seje Sexona zbog autorskih prava. Bivši prijatelji prepucavali su se danima, i to javno, a Sejo je zabranio Neletu Karajliću izvođenje svojih autorskih pjesama.
Nele je jučer u emisiji Nedjeljom u 2 rekao da neće izvoditi Sejine pjesme. U saradnji s Yugopapirom, Index.hr donosi anketu o Zabranjenom pušenju iz 1984. godine provedenu među njihovim muzičkim kolegama.
Oktobar 1984.: Grupa Zabranjeno pušenje je na prepad, blitzkrieg sistemom, osvojila srca i duše mladih (i ostalih) Jugoslavena.
Uspjelo im je da sebe izdignu na pijedestal vrhunske atrakcije i zahvalne teme za diskusiju. Dugosvirajućom pločom Das ist Valter, koliko god su na jednoj strani oduševili kritiku i slušatelje, toliko su istovremeno naljutili vladajući mentalitet koji ih je svojom produženom rukom (šund komisija) kaznio.
Ali, zabranjeno voće (čitaj: oporezovano iliti nešto skuplje) je uvijek bilo najslađe pa nas ne čudi reakcija publike nakon suđenja. Opet, čini nam se da se i u ovom slučaju ponavlja iscrpljujuće forsiranje koje može imati kobne posljedice.
Neće li i Pušenje proći poput svojih kolega iz pokreta s kojima imaju dodirne točke samo utoliko što se svrstavaju u nove primitivce? U svemu ostalom su, naravno, superiorniji. Proveli smo, zato, anketu među njihovim kolegama po kruhu sa željom da saznamo što oni misle o uspjehu ili mogućem krahu ove grupe.
Jednostavno, jesu li i koliko su popušili Pušenje?
Bora Đorđević (Riblja čorba):
Ja sam bio na njihovom koncertu i… kupljen sam. Lijepo je što tu ima puno energije i onaj mali koji je… stvarno otkačen. Gledao sam i onu Top-listu nadrealista gdje su neosporno žestoki. Jedino, da malo bolje sviraju. To je zbog profesionalne deformacije. Čuo sam i nešto malo od novog albuma i mislim da će imati još veći uspjeh. Taj pokret je jako dobro osmišljen, ali su oni baš autentični predstavnici i mislim da neće proći kao Elvis i slični. Osim toga, to što oni rade nije larpurlartizam (umjetnost radi umjetnosti), već nešto sa značenjem.
Jura Stublić (Film):
Ja pušim Zabranjeno pušenje. Spadam u tu kategoriju, ali pušim i cigarete. Njih ću vjerojatno ostaviti, ali Zabranjeno pušenje neću. Jako su mi simpatični.
Momčilo Bajagić:
Ja sam s njima imao svirku u Sarajevu. Mislim da su OK momci i dopada mi se to što rade. Talentovani su i duhoviti i čini mi se da su pravi za to. Relativno je to koliko su brzo došli do uspjeha, ili koliko će još opstati. Imaju dobre pjesme i red je da naprave posao. Prosto, sve dok imaš dobre pjesme ti si OK. Brzo, sigurno, neće ispušiti!
Srđan Gojković Gile (Električni orgazam):
Ne pratim tu grupu. Vidio sam ih jednom na koncertu. To nije moja muzika. Simpatičnije mi je ono što rade na TV nego ovo na koncertima. Ne mislim ni da su loši ni da su dobri. To ti je taj štos – rock. Dok budu u stanju da izmišljaju nove fazone, dotad će i trajati.
Igor Popović (Jakarta):
Ne pušim! Ne znam… mislim da će oni proći kao Laki pingvini. To bi bila još jedna ekskurzija kroz rock muziku. Naravno, radi se o čisto muzičkoj strani, a s ideološke… će proći. Mislim na onu emisiju na TV. Tu su baš ekskurzivni!
Laza Ristovski:
S muzičke strane, uopšte se ne može govoriti o tom bendu. Njihovi tekstovi mi se sviđaju, ali kvaliteta muzike nije dobra. Međutim, koliko ja znam, oni se maksimalno zezaju, a i narodu se sviđa taj novi primitivizam – je li zbog neke originalnosti u svemu tome, ili opće krize kvalitete, to ne znam. Hoće li propasti – to zavisi od njih samih, jer ako stalno pričaju iste štoseve, vrlo brzo će dosaditi ljudima, a kad dosade…
Boris Bele (Buldožer):
Nisam još čuo njihovu ploču. Nekoliko stvari znam s radija. Međutim, gledao sam ono što njihov pjevač radi na televiziji i mogu reći da sam se zabavio.
Peđa D‘Boy:
Meni su oni strašno simpatični. Dopadaju mi se grimase njihovog pjevača. Uživo ih nisam vidio, ali sam gledao ono što rade na televiziji. To je fantastično! Muzički su nula – tekstualno jako dobri.
Pripremio D. Stošić (Rock informator, 1984.)
