U Savetu Evrope završena je diskusija o zahtevu Kosova za prijem u ovu organizaciju bez zaključka o preciznom datumu stavljanja na agendu SE o ponovnoj raspravi, objavili su danas beogradski mediji prenoseći izjavu šefice misije Srbije pri Savetu Evrope Aleksandre Đurović.
”Ishod sastanka je da još nije doneta odluka o otpočinjanju procedure i da ćemo se tom pitanju vratiti na nekom od narednih sastanaka”, rekla je ona govoreći o zahtevu koji je Kosovo uputilo polovinom maja ovoj organizaciji.
Pandorina kutija
”Za sada smo naišli na razumevanje većine zemalja članica da to ne bude na dnevnom redu”, kazala je ambasadorka u Misiji Srbije pri Savetu Evrope.
Ako Komitet ministara, koji čine šefovi diplomatija 46 država članica, prihvati da se o zahtevu Prištine ipak raspravlja, izjašnjava se Parlamentarna skupština Saveta Evrope. Finalna odluka biće ponovo vraćena Komitetu ministara, a činjenica je da procedura prijema može trajati do godinu, nekad i više.
Srbija je, na primer, zahtev Savetu Evrope podnela krajem 2000, a izveštaj je dobila dve godine kasnije. Primljena je 2003. Hrvatska je na prijem čekala šest godina.
”Iako postoji ovde veliki broj zemalja koje su, nažalost, priznale nezavisnost tzv. Kosova, takođe su svesni da pokretanje procedure za članstvo jednog nepriznatog entiteta, koji ne može da se smatra evropskom državom, samim tim ni da zadovoljava član 4 Statuta SE, u stvari procesuiranje jednog takvog zahteva bi otvorilo Pandorinu kutiju i za neke buduće situacije do kojih može da dođe”, kazala je za Tanjug Đurović.
Tek, Srbija se već mesecima sprema na blokade učlanjenja Kosova u međunarodne organizacije, pa i Savet Evrope, dok se u isto vreme u Prištini dva kabineta vicepremijera bave spoljnom politikom. Dodatno je osnovana Komisija koja se isključivo bavi pitanjem učlanjenja Kosova u međunarodne organizacije.
U Prištini Savet Evrope već ima kancelariju, a Kosovo je član više tela međunarodne organizacije koja se bavi zaštitom ljudskih prava i demokratije.
Uoči samog podnošenja zahteva, kada je namera Prištine postala jasna, predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da će ovim podneskom Kosovo prekršiti i Briselski i Vašingtonski sporazum.
”Onda je jasno da za njih ne postoji ni Rezolucija SB UN-a 1244. U potpunosti ukidaju međunarodni pravni poredak. Biće interesantno da vidimo ko će sve od onih koji se zaklinju u poštovanje međunarodnog javnog prava da podrži nešto takvo. Mi ćemo odgovoriti odgovorno i ozbiljno i snažno štititi našu zemlju”, rekao je Vučić.
Nakon podnošenja prijave za članstvo u Savetu Evrope, mediji su objavili da Prištini na ovom putu ne stoji samo Srbija. Prema pisanju Reportera, Kosovo bi moralo da ispuni četiri uslova da bi njegova aplikacija bila prihvaćena, a među njima su vraćanje zemljišta manastiru Visoki Dečani i obnova Crkve svetog Nikole u Prizrenu.
U diplomatskom dokumentu, koji je objavio medij, navodi se da je Vladi jasno dato do znanja da Kosovo mora da preduzme neke korake u vezi sa onim što je u dokumentu navedeno, pre nego što Savet Evrope uzme u razmatranje aplikaciju za članstvo.
Obnova crkve
Četiri zahteva se odnose na usvajanje zakona o verskim slobodama i zakona o kulturnom nasleđu u parlamentu, u skladu sa preporukama Venecijanske komisije iz 2014. godine.
Pored toga, Savet Evrope zatražio je od Kosova dozvolu da Srpska pravoslavna crkva obnovi crkvu Svetog Nikole u Prizrenu, kao i da Vlada ispoštuje odluku Ustavnog suda u vezi sa imovinom manastira Visoki Dečani.
Međutim, kako je navedeno, iz kancelarije premijera Aljbina Kurtija i Ministarstva spoljnih poslova nije potvrđeno da li je Kosovo prihvatilo te uslove.
