Još jedna packa stigla je Beogradu iz Bruxellesa i to iz istog onog parlamenta koji je i ranije tražio da Srbija uvede sankcije Rusiji ili se oprosti od evropskog puta. Ovog puta Evropski parlament je usvojio rezoluciju o primeni zajedničke spoljne i bezbednosne politike Unije, a tamo gde se pominje Srbija, naglašava se da “Beograd mora da se uskladi sa spoljnom politikom Unije”. To je drugi put da EP zvanično zahteva od EU da zaustavi napredak pregovora sa Srbijom sve dok ona ne ispuni nekoliko ključnih zahteva, od kojih se najvažnijim smatra potpuno usaglašavanje spoljne i bezbednosne politike Srbije sa spoljnom i bezbedonosnom politikom EU. EP navodi još da dalja pregovaračka poglavlja ne treba otvarati sa Srbijom i dok ne ojača “svoju posvećenost reformama u oblasti demokratije i vladavine prava”.
Model za ZSO
Iako je i ova rezolucija, kao i prethodna, neobavezujuća, činjenica je da je raspoloženje Bruxellesa prema taktiziranju Srbije sve lošije. Najpreciznije, to će juče izraziti Matjaž Nemec, poslanik Evropskog parlamenta, rekavši za N1 da “u Bruxellesu nema više toliko strpljenja za Srbiju”.
”To kažem kao prijatelj Srbije, govorim kao čovek koji želi da Srbija bude deo EU. Glavno pitanje je šta Srbija želi da odluči, kakav će biti srpski evropski put. Ako ima još poverenja u taj put”, kaže poslanik iz Slovenije.
”Mi bismo hteli da ceo region bude deo EU i mislim da je to najbitnije za saradnju i mir na Zapadnom Balkanu. Cilj i naša pobeda bi bili da što pre, kao i BiH, Crna Gora i Severna Makedonija – tako i Srbija i Kosovo budu deo evropske zajednice. Ja, kao neko ko dolazi iz Slovenije i zna kakve su prednosti biti deo ove evropske familije, hteo bih da živimo u jednoj zemlji kao što smo živeli u prošlosti”, rekao je Nemec, koji iduće nedelje dolazi u Beograd u okviru nove runde međustranačkog dijaloga.
U pitanju je ranije započet razgovor vlasti i opozicije koji je uoči izbora prošle godine trebalo da dovede do konsenzusa o fer i poštenim predizbornim uslovima. Nažalost, malo se toga zaista i ostvarilo, a u predvečerje novih susreta Nemec kazuje:
”Srbija ima šansu da uđe u EU što pre i zato je dobro da postoji snažan dijalog. Doći ćemo u Beograd sa optimizmom da razgovaramo sa svima i videćemo kakav će biti progres u budućnosti.”
Srbija prošle godine nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima sa EU, a nema naznaka da bi se uskoro mogla pomeriti sa mrtve tačke. Naprosto, baš kao i u najnovijoj rezoluciji, briselska administracija već godinu otvoreno traži da se Beograd stavi na isto šahovsko polje kao i Bruxelles po pitanju ruske agresije na Ukrajinu. Kako se to ne događa, jasno je naglašeno da bi i pregovore trebalo zaustaviti, što je suštinski i učinjeno samo nije zvanično objavljeno.
U ovom trenutku Srbija nazaduje ne samo po pitanju spoljne politike već i vladavine prava i pravne države, a posebno po pitanju rešavanja kosovske krize koja se iz dana u dan produbljuje namesto da se stišava u pravcu normalizacije odnosa. Nemačko-francuski predlog za rešavanje međusobnih odnosa je dokument koji navodno proučavaju obe strane, ali je i dalje nepoznato šta je tačno ovim dokumentom predviđeno. Najpre se govorilo o primeni principa koji su svojevremeno usvojile dve Nemačke (da i Beograd i Priština budu članice UN-a bez formalnog priznanja nezavisnosti), a odnedavno kola priča da Berlin i Pariz imaju i poseban model za formiranje Zajednice srpskih opština na severu Kosova.
Široke nadležnosti
Kako prenosi Demostat ovih dana, Olandska Ostrva se pominju kao potencijalni model za ZSO. Ovde većinsko stanovništvo, 95 odsto građana čine Šveđani, a Finci su među manjinom i ima ih, prema nekim procenama, oko 1.000.
Suverenitet pripada Finskoj i ostrva nisu nezavisna, ali raspolažu širokim nadležnostima. U prvom redu onima koji obezbeđuju očuvanje nacionalnog identiteta Šveđana.
Postoje poslovi koji su u zajedničkoj nadležnosti, a ukoliko se javi spor, o tome odlučuje Vrhovni sud Finske, odnosno Kosova u slučaju primene na severu.
