Srbija je počela da plaća previsoku cenu za svoju uzdržanost po pitanju sankcija Rusiji, rekao je juče ambasador SAD-a u Beogradu Christopher Hill govoreći o pregovorima Beograda i Prištine i nameri Zapada da se na antagonizam stavi tačka.
Istovremeno o ceni koju plaća, ili bi mogla platiti ubuduće, govori se i među ovdašnjim političarima, koji procenjuju treba li Srbija da prihvati francusko-nemački predlog ili ne.
Zaustavljanje agresije
I dok jedni tvrde da predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne sme potpisati ovaj dokument, drugi navode da je to jedini ispravan potez koji se može načiniti.
Što se Hilla tiče, upitan juče koliko je realno da Evropska unija uvede Srbiji sankcije ukoliko ne prihvati novi evropski predlog za rešenje kosovskog pitanja, on odgovara “da nije u poziciji da govori o tim eventualnim sankcijama”, ali da je EU ozbiljna po pitanju sankcija Rusiji u kojima svi učestvuju iako im ne pada lako.
”Sankcije koje je EU uvela Rusiji uvedene su da bi se zaustavila užasna i ilegalna agresija na suseda – Ukrajinu”, kazao je Hill novinarima pre početka konferencije “Borba protiv zarobljavanja države u jugoistočnoj Evropi”.
No, to nije sve. Hill juče navodi i da je evropski predlog “pravi put kojim se treba kretati kako bi se rešio problem koji nas sve opterećuje više od 20 godina”.
I dok se u Srbiji naveliko procenjuje dobit, odnosno šteta od potpisivanja dokumenta, ima i onih koji veruju da su bilo kakva očekivanja samo jalova nada. Tako novinar lista Frankfurter Allgemeine Zeitung Michael Martens ocenjuje za N1 da u slučaju da Srbija pristane na novi evropski predlog za Kosovo i potpiše sporazum, ne bi imala neki progres u članstvu u EU, kao ni Kosovo, “jer mi znamo da je taj proces mrtav”.
”Imam utisak da strani pregovarač stvarno hoće da reši pitanje Kosova. Problem je da nije dosta da nešto hoćeš, ako nemaš ideju i koncepciju. Mora nešto novo da se izmisli, nešto konkretno da se predloži. Postoji ideja koja već nekoliko meseci kruži – da EU predloži – nemamo trenutno predlog članstva u EU, ali možemo da vam predložimo da budete član evropskog tržišta, da nema razlike između Srbije, Kosova, Severne Makedonije i na primer Francuske i Španije u ekonomskom smislu, ali to još ne postoji kao zvaničan predlog. Trenutno možete da pregovarate sa Beogradom i Prištinom i četvrti, peti i šesti put, nećete dobiti ništa”, rekao je Martens.
Bez detalja
Sa svoje strane, istoričar Milan St. Protić smatra da je na Srbiji da kao rešenje pitanja Kosova traži da dobije članstvo u EU, a da zauzvrat Kosovo uđe u UN, dok poslanica Sandra Rašković Ivić veruje da se nikakav sporazum o Kosovu “ne sme potpisati”.
”Kosovo je naš identitet i to je naša teritorija, sa našim manastirima, na kojoj žive Albanci koji ne bi da žive s nama i srpski narod koji bi da ostane u Srbiji, ali pošto je to naša teritorija, ja mislim da mi nemamo pravo da to damo zato da bismo imali orman pun Lindt čokoladica i bombona i da bismo mogli možda da putujemo po Evropi. Nema nijedan razlog zašto bi Bruxelles nama uvodio sankcije kad mi nismo napali Kosovo, kad je ono Rezolucijom 1244 deo Srbije”, upitala je ona.
U javnosti još nije razjašnjeno kakav je predlog pred Vučićem niti kakve su packe predviđene ukoliko se Srbija ne složi s ponuđenim. Vučić je jasno nagovestio da je Srbija spremna da pregovara, ali javnost nikada nije do detalja obavestio o čemu tačno.
