Na adresu portala javio se jedan cazinski srednjoškolac, koji već odavno piše pjesme, pa je napisao i jednu u duhu današnjeg dana.

Pročitavši ju, malo smo se iznenadili, a zašto, saznat ćete ako ju pročitate i Vi.
Trudimo se koliko možemo.
Ali vas opametiti na možemo.
Ne znamo zašto VI učenici
smatrate da ste mučenici.
Smatrate da vas samo mučimo,
ali želimo samo da vas učimo.
Iako ste djeca samo.
Mi to znamo!
Želite slobodne časove,
da gubite što više nastave.
Naš je posao da vas obrazujemo,
da vas nešto naučimo.
Vi mnogi,
niste s nama u slogi.
da jeste, mi bi bili sretniji.
da jeste, mi bi bili sretniji.
Zanima vas naš život,
ono što mi i kako radimo.
A šta je sa vama?
Šta će s vama biti sutra,
ljenčarit ćete od jutra do jutra?
Da li znate gdje će vas put odvesti?
Da li ćete se dobro provesti?
DAN UČITELJA
nije DAN MUČITELJA.
Mi smo bića živa,
nismo vam ništa kriva.
Prošli smo isto kao i vi.
Ali, puno više, puno teže.
Ne morate učiti,
ne morate se “mučiti”.
Pomislite jedno samo,
voljeli bi da znamo.
Šta vam misli otac,
šta vam misli mati,
da se bez razloga oko vas pati?
Kad vide šta im djeca rade,
kad vide da nemaju nade…
Pokušajte barem jedno,
ovo je zlata vrijedno.
Poštujte one koji vam dobro žele,
poštujte nas,
jer mi poštujemo vas.

KOMENTARI:
Loading...