„Mislim da izjavu Federike Mogerini treba razumjeti u kontekstu činjenice da je ona odlazeća šefica diplomatije Evropske unije, te bih u tom smislu rekao da je na taj način ostavila neku vrstu legata nečeg što nije urađeno za vrijeme njenog mandata. Ali potpuno je drugačija politika prema proširenju, recimo, Francuske i nekih drugih zemalja-članica EU.“

Ovako Igor Bandović, programski menadžer Evropskog fonda za Balkan, komentariše poziv Federike Mogerini, odlazeće visoke predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku i bezbjednost, da Unija zadrži snažno prisustvo na Zapadnom Balkanu i da pokaže jasan interes da uvede čitav region u svoje članstvo, javlja Radio Slobodna Evropa.

„Ubijeđena sam da ćemo, ako to ne uradimo, zažaliti već za nekoliko godina“, poručila je Mogerini na godišnjoj konferenciji ambasadora EU, pre tri dana u Briselu. Dodala je, doduše, da je to dug i komplikovan proces, za koji će biti potrebno ne malo vremena.

Izjavu Federike Mogerini Mladen Lišanin iz beogradskog Instituta za političke studije čita kao vjerovatnoću da od proširenja EU ni u narednih pet godina nema ništa, zbog čega Brisel treba da se pripremi za borbu za uticaj na Zapadnom Balkanu.

„Rekao bih da Evropska unija, shvatajući da vjerovatno ni za vrijeme mandata buduće Evropske komisije nema ništa od proširenja, upravo pokušava da se pozicionira i pripremi za buduće takmičenje za uticaj u ovom djelu Evrope sa tim neevropskim akterima na koje se uporno poziva“.

Pošto je prilično izvesno da ni u narednih nekoliko godina nema ništa od proširenja, ukazuje Lišanin, „postavlja se pitanje da li Evropska unija kao akter u cjelini ima kredibilitet da tu priču održi barem na aparatima i aktuelnom do nekih boljih vremena ili će vakuum koji nastane njenim definitivno u izvjesnom smislu povlačenjem iz ovog regiona popuniti neko od drugih rivala Evropske unije.“

Da Zapadni Balkan jeste Evropa i da neće biti potpune konsolidacije Evrope bez tog regiona poručio je 3. septembra sa Bledskog strateškog foruma (BSF) premijer Slovenije Marjan Šarec. Naglasio je da priče o budućnosti EU ne smiju da u drugi plan stave temu proširenja i dodao da će proširenje EU na Zapadni Balkan biti prioritet predsjedavanja njegove zemlje EU tokom druge polovine 2021. godine.

I njemačka kancelarka Angela Merkel, koja, doduše, za dve godine odlazi sa funkcije, poslala je poruku prije dvije sedmice da će Evropa biti istinski ujedinjena tek kad cijeli Zapadni Balkan postane dio EU.

Njena izjava, kako prenosi evropsko izdanje američkog medija Politiko, dodatna je potvrda posvećenosti Berlina proširenju Evropske unije, ali je to nepopularna ideja među nekim članicama EU i mnogim biračima u zapadnoj Evropi.

Francuski predsjednik Emanuel Makron poslednjih godina naročito je bio skeptičan u pogledu proširenja.

Iako je nedavno posjetio Srbiju i obećao podršku regionu, i tada je, kao i mnogo puta prije, ponovio da najpre EU mora da se iznutra reformiše, pa tek onda da nastavi proces proširenja.

Igor Bandović podsjeća da se prošle godine, kada je Evropska komisija predložila novu strategiju za Zapadni Balkan i istakla 2025. kao indikativnu godinu mogućeg ulaska Srbije i Crne Gore u EU, pojavilo, konačno, svjetlo na kraju tunela. Karte će se, međutim, ubrzo preokrenuti.

„Ta strategija nije prošla, ostala je mrtvo slovo na papiru, a onda su došle druge teme i drugi problemi za Evropsku uniju, kao što je Brexit, tako da je proširenje sklonjeno u zapećak“, kaže Bandović.

Iako ne smatra da je politika proširenja EU izgubila kredibilitet, Bandović ocjenjuje da postaje sve teže ideju proširenja „prodati“ na Zapadnom Balkanu, što su shvatili i političari u zemljama regiona. Oni su, kaže, u međuvremenu, u toj igri odlaganja naučili kako da tehnički igraju sa Briselom, a da izigravaju reforme – na papiru, u zakonima, sve u redu, ali implementacije nema.

قالب وردپرس

KOMENTARI:
Loading...