Uzeo je kredit od banke i kupio fabriku. Ideja je bila da proizvode onaj gusti jogurt koji mi danas kupujemo u marketima pod imenom “grčki jogurt”. Za to mu je bila potrebna mašina za separaciju mlijeka koja košta milion dolara. Našao je na oglasima polovnu za 50 hiljada u Viskonsinu.

Dok je vozio da pokupi mašinu, razmišljao je kako da nazove firmu.

“Ja sam čobanin, zašto ne bih nazvao firmu Chobani, to će Amerikancima da zvuči kao neka egzotika”, tako je razmišljao i rodilo se ime.

Nije imao pare za marketing, pa je riješio da se pozicionira tako što će njegov jogurt da ima potpuno drugačije pakovanje (kao mala činija) i drugačiji dizajn od svega ostalog što stoji na rafovima. Ljudi su počeli da šeruju jogurt na društvenim mrežama, pa je Hamdi počeo i sam da kontaktira influensere na Facebooku i Twitteru da im pošalje jogurt – to je bila jedina reklama koju su mogli da priušte.

“Ja sam Kurd, odrastao u planinama Turske među ovcama. U našem društvu nije bilo bitno ko ima koliko ovaca, već ko je kakav čovjek. Takva je i atmosfera danas u našim fabrikama, čim uđete osjetite ljudsku dušu”, priča Hamdi.

Vremenom se posao širio, ljudi tražili sve više jogurt, kupovao je nove fabrike…

Danas je “Chobani” najpoznatiji brend jogurta na svijetu i kompanija vrijedi pet milijardi dolara.

Prije par godina Hamdi je objavio da je poklonio 10% kompanije svojim zaposlenima, koji su bili uz njega od prvog dana.

Oko 30% zaposlenih su izbjeglice i migranti – Hamdi ih zapošljava kad god može.

قالب وردپرس

KOMENTARI:
Loading...