Nakon što su predsjednici tri zemlje – Albanije, Sjeverne Makedonije i Srbije – 10. oktobra u Novom Sadu potpisali Deklaraciju o namjerama za uspostavljanje tzv. malog Šengena uz poziv da se pridruže i ostale zemlje Zapadnog Balkana, u Bosni i Hercegovini raste podrška ovoj inicijativi.

Među prvim je reagovao ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine Mirko Šarović, koji je već organizovao sastanak s privrednicima iz oba bh. entiteta.

Ministar Šarović za Radio Slobodna Evropa (RSE) najavljuje da bi BiH mogla postati potpisnica Deklaracije na novom sastanku, koji će se održati narednog mjeseca u Ohridu.

Takođe, Šarović navodi da ova regionalna inicijativa ima za cilj da najdalje do 2021. godine olakša ili u potpunosti liberalizuje trgovinu robama i uslugama, omogući slobodno kretanje ljudi i kapitala u okviru zone slobodne trgovine – CEFTA za sve zemlje Zapadnog Balkana

“Ne radi se samo o tri zemlje koje su potpisale Deklaraciju, jer su ovim dokumentom pozvane Bosna i Hercegovina i ostale zemlje da se pridruže. Procjenjuje se, kada ova inicijativa zaživi za nekoliko godina, da će to snažno uticati na rast svih zemalja koje se budu priključile. A za BiH to bi bilo vrlo korisno, osjetio bi se rast ekonomije, mislim da privrednici to priželjkuju”, ističe Šarović za RSE.

“Naravno”, ističe bh. ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa, “tu ima nekih preduslova”.

“Prije svega, elektronski potpis – Bosna i Hercegovina još nije ovaj proces završila, ali se nadamo da će to biti gotovo do januara naredne godine. Taj elektronski potpis znači da kada jedan kamion sa robom bude natovaren u Sarajevu, on se ne zaustavlja ni na jednoj granici. Ako mu je krajnje odredište Sjeverna Makedonija, njegovo zaustavljanje je u Skoplju. I to je preduslov da bismo mogli da kažemo da ćemo u budućnosti imati potpuno slobodno kretanje roba i usluga”, navodi Šarović.

“Ova inicijativa bi značila i slobodno kretanje radne snage, što je vrlo značajno, s obzirom na već prisutan deficit nekih zanimanja. Na ovaj način bi se omogućilo i priznavanje kvalifikacija, diploma. U najkraćem, bez oklijevanja, Bosna i Hercegovina bi trebala da se pridruži ovoj inicijativi”, dodaje Mirko Šarović.

Ekonomista iz Bijeljine, prof. dr. Aleksa Milojević, tvrdi da je ideja o slobodnom protoku roba, ljudi i usluga, koju naziva balkanskom vezom, u posljednjih 20 godina najzdravija ideja.

“Za ekonomiju treba široko tržište, mala tržišta su nerentabilna, neefikasna, široka tržišta su efikasna jer obezbjeđuju široku i povećanu proizvodnju. S obzirom na to da smo mi na Balkanu približne ekonomske razvijenosti, to ima punu logiku, svoje puno opravdanje”, ocjenjuje Milojević.

“I ako bi na nečemu trebalo insistirati i raditi”, dodaje Milojević, “onda bi trebalo na tome da se ta balkanska veza, postojeće ekonomske veze, što više prodube”.

“Mislim da bi to velikim dijelom doprinijelo ozdravljenju Evrope, jer je ovakva Evropa, ovaj model Evropske unije, koji pravi centar i periferiju, sve više šireći periferiju i praveći sve veću razliku u razvijenosti opasna. To proizvodi zategnutosti raznih vrsta. A ovo, ako bismo se mi povezali regionalno, ono što velikim dijelom radi Višegradska grupa a mogla bi i ova balkanska grupa, to bi na neki način moglo da doprinese ozdravljenju Evrope”, smatra Milojević.

Ideju podržava i profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu, prof. dr. Željko Šain.

“To je dobar proces kojem BiH treba da se priključi. Jer, ekonomski tokovi, zasnovani na liberalizmu, demokratiji i slobodnom kretanju ljudi, robe i kapitala znače ono što je savremena ekonomija i savremeno društvo. Ako se želimo uključivati u bilo kakve međunarodne integracije ovo je način da pratimo savremeni trend”, riječi su Šaina.

قالب وردپرس

KOMENTARI:
Loading...