Bosna i Hercegovina godinama ima negativan trgovinski bilans koji se ogleda u prekomjernom uvozu, najviše onih roba koje i sama ima mnogo.

 

Tako se uvoze balvani, voda, struja, a nadležni se trude da, sa druge strane, obezbjede izvoz onoga što u BiH gotovo da i nema, poput živih konja.

Primjera radi, drvna industrija godinama ruši rekorde po novcu koji zaradi od izvoza, a proizvođači namještaja i drugih proizvoda od drveta vape za sirovinom, takozvanim trupcima ili narodski rečeno balvanima.

Prema podacima Svjetske banke, više od 45 odsto površine Bosne i Hercegovine prekriveno je šumama, po čemu je najbogatija zemlja jugoistočne Evrope, prenosi Fokus.ba.

I pored ove činjenice, u prošloj godini je u BiH uvezeno drveta u vrijednosti većoj od 290 miliona maraka, a izvezeno je 355 miliona – pokazuju podaci Uprave za indirektno oporezivanje BiH.

O čemu se tu radi najbolje pokazuje primjer preduzeća “Nova drvna industrija Podgradci” koja pravi namještaj za Ikeu.

Direktor ovog preduzeća Veljko Beuk kaže da su u prošloj godini dobili svega oko 64 odsto od ugovorene količine trupaca od strane Javnog preduzeća “Šume Republike Srpske”.

Kako bi ispoštovali svoje ugovore, drvo su morali da nabave u Hrvatskoj što im je prouzrokovalo značajan rast troškova.

“Od planiranih, odnosno ugovorenih 22.000 kubnih metara bukovih trupaca, ukupno smo dobili nekih 14.000 kubika, odnosno oko 64 odsto. Mi smo zato razliku kupili u regionu, odnosno u Hrvatskoj i u razlici u cijenama izbjegavajući silom prilika naše pilanske kapacitete izgubili u samoj nabavci 805.000 maraka (više od 411.000 eura) bez troškova proizvodnje”, ističe Beuk.

Osim drveta, BiH masovno uvozi i vodu, iako je prema količini pitke vode na petom mjestu u Evropi.

Prema podacima Uprave za indirektno oporezivanje BiH, u prošloj godini Bosna i Hercegovina je uvezla vode u vrijednosti većoj od 120.000 miliona maraka (više od 61 milion eura) dok je, sa druge strane, izvezla tek 27 miliona maraka (više od 13 miliona eura).

Takođe se masovno uvozi i električna energija i to za iznos veći od 290 miliona maraka (više od 148 miliona evra) samo u prošloj godini, iako je jedna od zemalja sa najvećom proizvodnjom električne energije u regionu i važi za velikog izvoznika koji je lani izvezao struje u vrijednosti većoj od 570 miliona maraka (više od 291 milion evra).

Ekonomista Zoran Pavlović smatra da se sve ovo dešava jer Bosna i Hercegovina nema nikakvu razvojnu strategiju.

“Nemajući strategiju, nemajući fondove za određene podrške proizvodnji, koja je bazirana na domaćim sirovinama, mi gubimo komparativne prednosti kao zemlja. Paralelno sa tim, koristimo slobodno tržište da se uvozi sve ono čega i mi imamo, i što nam čak nije potrebno”, ističe Pavlović.

Ekonomista Damir Miljević kaže da o bosanskohercegovačkoj ekonomiji nadležni ne vode računa, pogotovo ako se uzme u obzir potpisivanje raznih ugovora o slobodnoj trgovini bez ikakvog promišljanja o posljedicama za domaću privredu.

“Imamo klasičnu situaciju u kojoj siromašna zemlja poput Bosne i Hercegovine o kojoj niko ne vodi računa, u suštini, izvozi ono jedino što ima a to su sirovine ili niži stepen prerade, a, sa druge strane, isto to i uvozi što je opet posljedica toga da vlasti nisu promišljale oko propisa, gdje vi kao najsiromašniji potpisujete sporazume o slobodnoj trgovini sa jačim igračima od vas i normalno u toj varijanti vi ste oni koji loše prolaze”, pojašnjava Miljević.

Pavlović dodaje da se treba pod hitno napraviti plan podrške domaćoj proizvodnji i uvesti mjere na zaštiti od prekomjernog uvoza, ali ne vidi da se nadležni bave ovim pitanjima.

“Carina je samo jedna od 24 mjere kojima se može usporiti ili ograničiti uvoz istovrsne robe koju mi proizvodimo, a, sa druge strane, bh. preduzetnici, firme i poslodavci su prepušteni, više-manje, sami sebi jer resorna ministarstva nemaju kapaciteta, niti znaju, niti hoće, niti mogu da budu servis i podrška biznisima koji su neophodni za razvoj u Bosni i Hercegovini”, zaključuje Pavlović.

I dok BiH uvozi ono čega ima u izobilju, nadležni se trude da obezbjede izvoz onoga što ova zemlja gotovo da i nema.

Tako su se nedavno nadležni pohvalili da je Bosna i Hercegovina uvrštena u popis trećih zemalja iz kojih je dozvoljen privremeni i trajni izvoz registrovanih konja u zemlje EU.

Dva su konja tako otišla put Evrope, a kuda – ne zna se, niti i za kakav iznos.

Prema podacima Uprave za indirektno oporezivanje BiH, u prošloj godini živih konja uvezeno je u vrijednosti od oko 23.000 maraka, a izvezeno tačno nula. Podaci o broju grla i ergela, koje se bave uzgojem ovih plemenitih životinja, u BiH nema.

KOMENTARI:
Loading...